Лапидаријум

Велики барутни магацин на Калемегдану, у народу познатији као „Барутана“, једна је од најнеобичнијих подземних грађевина укопана у стени западног подграђа или Дунавске падине у време велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве у периоду од 1719. до 1739. године, када је Београдска тврђава попримила знатно другачији изглед који је био у складу са најмодернијим принципима градње и њеном војно-одбрамбеном функцијом. По том изгледу, а вероватно и снази, а и жељи њених бранитеља да плаши и одвраћа непријатеља, називана је „Гибралтар на Дунаву".[Данас је Велики барутни магацин делимично обновљен и уређен. Користи се само прва сала и део ходника, за лапидаријум – популарна „Барутана” у коме су изложени римски епиграфски и анепиграфски споменици који сведоче о становништву, друштвеној хијерархији, култовима, кретању и распореду војних јединица на тлу некадашње Србије.
Почетак формирања колекције камених споменика у лапидаријуму Великог барутног магацина датиран још из времена оснивања Народног музеју у Београду, када је од 1844. године почело прикупљане и донешење споеменика у Београд.Тако је настала најстарија археолошка збирка у Србији.
Предмети из ове збирке су јавни и приватни, надгробни и заветни споменици, највећим делом откривени на простору Београда (Сингидунума), Костолца (Виминацијума), Сремске Митровице (Сирмијум), Космаја и на другим налазиштима у Србији, а поједини су донети из Македоније и Албаније. Поставку римских камених споменика чине, камене портретне статуе, стеле, саркофази и жртвеник. Један од саркофага је са представом Јоне из четвртог века са простора Београда, док је портретна статуа мушкарца пронађена на територији Македоније и потиче из другог века.