Dunđerski Palace, Čelarevo

Old beautiful place in ruins, near Čelarevo Carlsberg brewery. I hope someone start taking care of it soon.

It is nice, but there are graffiti everywhere. So, people are really disrespectful. Guide waa great. Really recommend

Love the history in it but, it needs strong policies on accessing it so it doesn't get vandalized as it is now...

Najbolje mesto u Čelarevu ako želite da prošetate sami ili sa porodicom. Jer ima šta da se vidi, na mestu koje ima dugu istoriju porodice Dundjerski! Jos kao dete, pa onda kao tinejdžer, pa sve do sada sam voleo da odem tamo, jer je mesto stvarno prelepo.
Dvorac koji je okružen drvećem i prirodom. Uvek je kapija otvorena, i može se ući kad god poželite.
Malo bode oči što su neki kreteni ili kreten, sa auto lakom ispisali i iškrabali skoro ceo dvorac Dundjerski.
To je pod zaštitom države sa razlogom, jer je prelepo mesto koje ima svoju priču, i istoriju staru preko 100 godina.

🔝
Za moj ukus najlepši dvorac Dundjeskih.
Ogroman vrt oko dvorca. Prelepo.
Simpatično mi je što sugradjani posećuju dvorište i šetaju se u istom. Svi su se kulturno javili, bez obzira što smo ko zna koji po redu, koji dolaze da vide i fotkaju.
Šteta što ne može da se udje u dvorac.

Dva lepa dvorca, sa nekada prelepim parkom. Zapušteno je sve, nema ni delova ograde, ali, vredi videti.

Лазарь Дунджерски купил этот дворец у семьи Безереди в 1882 году. Построен он в стиле классицизма.
Парк вокруг дворца ценен своей редкой растительности и экзотикой, такой как деревья с Ближнего Востока, Африки и Индии, он сохранил особенности времен семьи Безереди это первые владельцы, и был усовершенствован во времена Лазаря Дунджерского.
После создания Королевства сербов, хорватов и словенцев здесь некоторое время останавливался король Александр Караджорджевич.
После Второй мировой войны, с 1947 г. до середины 1952 г., здание дворца принадлежало тогдашнему Президиуму правительства Союзной Республики Югославии. В то время в этом здании время от времени останавливался президент Иосип Броз Тито.

Dvorac porodice Dunđerski čini nekoliko objekata smeštenih u prostranom parku po principu engleskih vrtova. Manji dvorac sagradio je Marfi Lipot polovinom 18. veka a veliki dvorac je izgradio sledeći vlasnik imanja, plemić Nikola Bezeredi, između 1834. i 1837. godine. 1882. godine dvorac je od Bezedija otkupio Lazar Dunđerski i u njemu su boravili kao gosti mnogi istaknuti pisci i kulturni radnici sa kraja 19. i početka 20. veka.

Pomalo zapušteno, ali još uvek ima neku draž...

Дворац Дунђерски (дворац Каштел) у Кулпину је комплекс објеката двораца и парка. Језгро је Музејског комплекса у Кулпину које обухвата језгро насеља од друге половине 18. до друге половине 19. века.

Овај комплекс чине:

два дворца са помоћним објектима, која су саградили чланови властелинске породице Стратимировић, као и

парк около дворца,

стара зграда школе,

српска православна црква и парохијални дом. Иако историјски не припадају истом времену, комплекс чине и

словачка евангеличка црква грађена 1875–1879, и

родна кућа патријарха Георгија Бранковића реконструисана у српску вероисповедну школу 1899.

Стратимировићи су куће саградили на ободу простране пољане – зване Долина, прво мале привремене, а затим веће, господске. Једна од њих налазила се на месту где је данас словачка евангеличка црква. Из тог времена је сачуван тзв. мали дворац (друга половина 18. века) и „велики дворац“ или „каштел“, изграђен 1826. године.

Дворац и већи део имања је у другој половини 19. века од Стратимировића откупио Матеј Семзо од Камјанике. Ова мађарска породица кратко је газдовала у Кулпину. Посед су 1889. године продали Лазару Дунђерском.

Породица Дунђерски управљала је имањем до краја Другог светског рата, тј. до 1945. године. Велики дворац су, према пројекту новосадског архитекте Момчила Тапавице, реконструисали 1912. године. Будући да се Ђорђе Дунђерски оженио рођаком владарске породице Карађорђевић, чести гости кулпинског дворца били су и краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Андрејем и Томиславом. Такође су се међу гостима могли видети и многе личности из политичког и јавног живота (представници владе Петар Живковић и Милан Стојадиновић, као и многи други). Имање им је, на основу Закона о аграрној реформи и колонизацији, одузето 1945. године. На имању Дунђерских у Кулпину је након национализације основана пољопривредна задруга, која је све до 1991, односно до уступања комплекса Пољопривредном музеју користила дворац и помоћне објекте.

Комплекс са оба дворца, парком и украсном оградом је 1970. године, заштићен као културно добро. Он је 1991, одлуком Скупштине АП Војводине проглашен спомеником културе од великог значаја.

Лепо место за обилазак, али нажалост зарасло и пусто услед неодржавања
Дворац се може видети само са спољне стране, затворен је за посете унутра
Поред плаца се налази фабрика пива Carlsberg
Али ипак вреди обићи једну такву знаменитост

Посебно место у Челареву које вреди обићи. Налази се у самом центру поред пиваре Лав ( Карлсберг ).

Divan dvorac ali šteta što nije otvoren za turiste.

Jako lepo, ali bi bilo jos lepse kad bi se odrzavao i dvorac i vrt

Stara kuća porodice Dunđerski, jedan od tri dvorca

Prelep dvorac u centru mesta. Divna istorija porodice.

Raj za odmor

Диван парк и дворац али нажалост запуштено.

Svedok istorije ovih prostora.