Privina Glava Monastery

very good

☦

Beautiful monastery with 7 churches

Прелепо место. Има три цркве у оквиру самог манастира, од којих је једна најстарија црква на Фрушкој гори, посвећена Св. Арханђелима Михаилу и Гаврилу. Има и источник. То је базен са освећеном водом у ком се врши крштење, али у којем и људи могу да се " загњуре " за исцељење душе и тела. Сестринство манастира на челу са игуманом је баш љубазно и предусретљиво. Препоручујем свима да дођу.

Privina (Pribina) Glava je najzapadnije smešten manastir od svih 16 Fruškogorskih manastira. Manastir se nalazi u krajnje zapadnom delu Fruške gore, na oko pet kilometara severoistočno od grada Šid, a pored istoimenog sela Privina Glava, nekadašnjeg prnjavora. Manastirska crkva je posvećena Saboru Svetih Arhanđela.

Gavrilo Marić, bio je iguman manastira u periodu od 2002. do 2017. godine.

Ovaj manastir je dobio je ime po osnivaču vlastelinu (u starosti pustinjaku) Privi (Pribi) iz 12. veka. Taj stari isposnik je navodno skupio slične sebi iz Moravije (Moravske?) prognane sveštenike, i istočno od izvora (gde je sad manastirsko groblje) podigao prvu crkvu i ćelije. Obnovljen je verovatno 1496. godine od strane despota Jovana i vladike Maksima Brankovića, ali se prema turskim dokumentima njegovo osnivanje ili obnova vezuje za sredinu 16. veka. Despot Jovan Branković je imao svoju stolicu (utvrđeni grad) u obližnjem Berkasovu, na brdu Despotovcu. Manastirska bogomolja je podignuta kod izvora potoka zvanog Priva ili Priba. Prema turskom tefteru iz 1566-1567. godine popisana je tada ''Pribiglava". Privina glava se spominje u 17. veku povodom obnove iluminiranog rukopisa iz 14. veka, poznatijeg kao "Minhenski psaltir". Prema ovom rukopisu, manastir Kovilj osnovali su monasi Privine Glave na svom imanju.

Na kraju tursko-austrijskih ratova manastir je opusteo zbog čestih nemira, pa su se monasi u manastir vratili tek posle zaključenja Karlovačkog mira 1699. godine. Manastir je 1702. godine posedovao 200 jutara oranice, livada i pašnjaka i 582 jutra šume. Iguman manastira Sava bio je 1718. godine poslanik na srpskom crkveno-narodnom saboru, 1731. to će biti iguman Petronije. Kada je 1741. godine kopan temelj za novi hram nađen je u zemlji kamen sa uklesanim tekstom , koji svedoči o godini obnove tj. 1496. godini. Gradnja nove crkve je započeta 1741. godine a prvi ktitor bio je Simeon Vuković iz Šarengrada, sa prilogom od 1000 f. Po upokojenju njegovo telo je sahranjeno u kripti u podu te crkve. Simeonov sin Jovan podigao je 1771. godine zvonik na crkvi, a Marinka, udova Jovana Monasterlića oberkapetana morovićkog, platila je da se kupi veliko zvono. Na mestu starije crkve iz kasnog srednjeg veka 1753. godine sagrađena je nova crkva, posvećena Sv. Arhanđelima Gavrilu i Mihajlu, dvospratni konaci sa južne i istočne strane. Crkva je kao završena osveštana 18. juna 1760. godine, a tom prilikom su skupljani prilozi za podizanje monaških ćelija. Godine 1766. iguman manastirskog opštežiteljnog bratstva bio je Danil Radušević, a pored njega se pominju: Visarion Kuzmanović namesnik i zakleti starac, Mojsej Plavšić proiguman i zakleti starac poput i Nikanora Mihajlovića i Misaila Jovanovića.

Време посете: почетком августа 2022. год.
Налазећи се у близини, решили смо да посетимо најзападнији Фрушкогорски манастир. Били смо награђени још једним изузетним манастиром, дивном природом, изузетним миром (осим цвркута птица), духовним окрепљељем.

Prelep zenski manastir koji monahinje odlicno odrzavaju i pri tom su vrlo usluzne i ljubazne. Unutar manastira je uredjen vrt mali, letnjikovac, konaciste..... Na ulazu u crkvu pred samim vratima stoje marame za podvezivanje i suknje za samoposluzenje..... Nakon nedeljne jutarnje sluzbe u manastiru se moze ostati na rucku. Postoji prostorija sa bazenom gde je temperature vode uvek 4-5°,pa se moze okupati ako neko zeli i to zovu GRUZIJANJE, ono sto je bilo neobicno a to je da moras uci go u bazen i da niko nikoga ne gleda, ipak nismo zeleli to.. Zaista je poseban osecaj na tom mestu bio za neke od nas..

Prelep manastir ušuškan na obroncima Fruške gore, obavezno posetite.

Manastir Privina glava je veoma veliki kompleks i cini ga nekoliko crkava i konaka. Prostor se uredjuje ali je i dalje dosta lep. Okolina je fenomenalna, obronci Fruske gore upotpunjuju ugodjaj da je to mesto mira i bogosluzenja.

Prelep manastir... vredi posetiti i uzivati. Kao sto se vidi na slikama jos je u dogradnji ali sama crkva je prelepa. Ono sto je nama bilo zanimljivo je da zene moraju u crkvu uci u maramama i suknjama...

Привина (Прибина) Глава је најзападније смештен манастир од свих 16 Фрушкогорских манастира. Манастир се налази у крајње западном делу Фрушке горе, на око пет километара североисточно од града Шид, а поред истоименог села Привина Глава, некадашњег прњавора. Манастирска црква је посвећена Сабору Светих Арханђела.

Овај манастир је добио је име по оснивачу властелину Приви (Приби) из 12. века. Обновљен је вероватно 1496. На месту старије цркве из касног средњег века 1753. године саграђена је нова црква, посвећена Св. Арханђелима Гаврилу и Михајлу.и

Oaza mira i duhovnosti. Privina Glava,selo gde vreme stoji. Preporuka za vodu sa izvora u krugu manastira 💯

Манастир Привина Глава је женски манастир. Духовник манастира је отац Макарије. Литургија недељом почиње у девет сати. Духовни луг који треба посетити. Провели смо око два сата са оцем, време је напросто пролетело.

Šuma, šuma, manastir, duhovnost, uzvišenost i uzvisivanje, ulazak u crkvu je duhovno iskustvo.
Samo selo je zanimljivo i živopisno. Izvor je dostupan u svako doba, a voda pitka i lekovita.

Predivno istorijsko duhovno mesto sa divnim sestrama koje sve objasne
Mir radost tisina i blagoslov🙏

Fenomenalno mesto za posetiti. Monahinje izuzetno ljubazne i gostoprimljive

Jedno od onih mesta koje Vas ostavlja bez daha.

Прелеп је. Најстарији манастир на Фрушкој гори.

Veliko sestrinstvo koje odise mirom. Kao nigde svakog jutra su Liturgije a posle nedeljne svi prisutni ostajj na trpezu ljubavi. Ima cak 5 Crkava od kojih je najstarija posvecena Arhangelima Gavrilu i Mihajlu. Neka ih BOG nagradi za molitve i trud koji cine za nas vernike.