Holy Trinity Serbian Orthodox Church

Well preserved Ortodox churc from the 19th century.

PRELEP HRAM U SAMOM CENTRU GRADA. PORTA I PRATEĆI OBJEKTI DIVNO URAĐENI. OBNOVLJEN HRAM SA PRELEPIM IKONOSTASOM. BOGU HVALA DA ČUVAMO NAŠE SVETINJE.🙏🙏🙏

Crkva Svete Trojice se nalazi u centru Gornjeg Milanovca i predstavlja jedno od glavnih obeležja grada. Gradnja crkve je započeta 1860 godine a bila je poslednja zadužbina kneza Miloša Obrenovića. U crkvi se čuvaju delovi Takovskog grma ispod kojeg su se ustanici dogovarali za podizanje Drugog srpskog ustanka.

Ocenila sam ovo mesto, Crkvu Svete Trojice u Gornjem Milanovcu, mada nisam mogla da uđem u samu Crkvi jer sam jadno stigla u Milanovac. Slu, ljubazna žena u crkvenoj prodavnicu, lepo uređenom i čistom okruženju oko same Crkve, besorekorno čista i uredna palionica sveća, mesto na kojem sr Crkva nalazi a to je centar grada, tu je gradski park, biblioteka, zgrada opštine... Sve je veoma prisno, prijatno, lepo...

Naša crkva je ponos našeg grada. Nedavno je i prelepo oslikana. Apelujem na građane da nastave sa donacijama .

Lepa pravoslavna crkva u centru mesta. Uradjena konzervacija i restauracija prema uslovima službe zastite. Vredi posetiti.

Crkva SveteTrojice nalazi se u centru Gornjeg Milanovca i građena je uporedo sa izgradnjom grada, 1860. godine. To je poslednja zadužbina Miloša Obrenovića, a posle njegove smrti, sin Mihajlo, 1862. godine, završava gradnju crkve.
U crkvi se čuvaju stari ikonostas i delovi čuvenog takovskog grma.

Прослављени неимар кнеза Милоша Обреновића, Настас Ђорђевић из Охрида, родоначелник чувене милановачке породице Настасијевић, завршио је градњу цркве Свете Тројице 1862. године, као што је српски владар од њега и очекивао. Основни подаци о подизању храма „за сећање и спас душе свог брата војводе Милана Обреновића“, уз помен кнеза Милоша и кнеза Михаила, који је по очевој смрти, 1860. године преузео на себе бригу о завршетку његове задужбине, уклесани су у камени парапет изнад главног улаза у цркву.

Непосредно поред места са кога се уздиже данашња црква, у XИX веку је постојала црква брвнара посвећена Светом апостолу Томи. О њеном постојању сведоче Јеванђеље из 1779. године са записом да је стигло као поклон руског цара Александра Николајевића ИИ цркви вароши Деспотовице – храму Светог апостола Томе 1858. године, као и помињање „старе цркве“ у Српским новинама и писму из 1862. ужичког владике Јоаникија београдском митрополиту Михаилу у вези освећења цркве. Поред тога, ту су и фотографија из 1865. године на којој се назире кров брвнаре, као и вашар који се и данас организује у граду на празник Светог апостола Томе, „Томиндан“.

Цркву је прво наумио да сагради кнез Александар Карађорђевић, оснивач града, и у ту сврху је тадашњем председнику општине Вују Васићу лично поклонио 100 дуката, 1857. године, уз предлог да се оснује посебан фонд за њену градњу. И Тома Вучић Перишић је имао озбиљну намеру да буде задужбинар храма у Деспотовици, па је потписао и уговор у коме се обавезао да ће приложити 3000 дуката за подизање цркве. Међутим, повратак Обреновића у Србију и чврста одлука кнеза Милоша да ће „подићи цркву о свом трошку“, како су извештавале Српске новине 10. марта 1859. године, изјаловили су његову жељу. Након одржане лицитације 6. априла 1860. у канцеларији главне управе грађевина у Крагујевцу, протомајстору Настасу Ђорђевићу као најповољнијем понуђачу, поверена је градња милановачког храма.

Милановачка црква Свете Тројице зидана је од таковског пешчара жућкасто окер боје, из мајдана у Синошевићима, по изричитој жељи кнеза Милоша, да буде изграђена од истог материјала као његова прва задужбина на Савинцу. Конципирана у класицистичком стилу, оцењена је као најчувенији и стилски најчистији споменик своје епохе, са понављеним решењем топчидерске цркве – богенфризом и постбарокним звоником на западном прочељу. Лонгитудиналне је основе, са високом полукружном апсидом и благо истуреним певничким просторима, једноставне, полубличасто засведене унутрашњости која је подељена на три неједнака травеја. Хорски простор се налази над самим улазним делом, а уско камено степениште води до звоника, који уједно има улогу и сахат куле. Са све четири његове стране налазе се прозорски отвори изнад којих су сатови. Године 1938. генерал Божидар Терзић за успомену на своју мајку, купио је и поклонио храму сатни механизам израђен у радионици познате земунске фирме „Пантелић. На сваком часовнику са све четири стране торња, између бројева, стајао је натпис „Мајка Јерина“.

Одмах по завршетку градње, 1863. године црква је добила иконостас, прво самостално сликарско дело Николе Марковића, који је био један од најтраженијих црквених сликара у Србији Обреновића. Традиционално распоређене иконе на олтарској прегради развијеног типа, са иконом Свете Тројице која доминира испод крста са Распећем, припадају ликовној поетици српског сакралног сликарства 18. века. Декоративни дрворезбарени украс изведен је у класицистичком духу. Међутим, у бомбардовању Горњег Милановца 1941. године поред саме цркве, страдала је и њена архива, као и првобитни иконостас, чији делови сада красе зидове цркве а делом су смештени и у црквену библиотеку, заједно са неколико икона, богослужбених књига и литургијских предмета из XИX века. Такође, овде се чува и део Таковског грма, под којим су извршени договори за подизање Другог српског устанка...

Nov mermerni ikonostas je prelep.Crkva je freskopisana delimično.Porta je uređena sa puno cveća.

U crkvi se čuvaju delovi takovskog grma. Inače poslednja zadužbina kneza Miloša Obrenovića iz 1860.godine.

Prelepa svetinja u srcu Velikog Gradišta.

Prelepa gradska crkva.
Задужбина Милоша и Михаила Обреновића.
Један од три идентична храма у Србији.

U centru grada. Uredno, čisto, smirujuće... Baš kako i treba da bude.

Hram,građevina koja daje notu prepoznatljivosti grada Gornjeg Milanovca.

🙏🙏🙏

Varos G.M.Da se zna da nije grad.

Zaista na prelepom mestu u centru grada ,predivno! !

Crkva se renovira,bice sigurno prelepa.

😃

Црква и порта се педантно и дискретно уређује.