Pokajnica Monastery

The church was built in 1818 by the prince, military leader and national elder Vujica Vulićević. This is evidenced by the inscription on the icon of St. George, as well as the year carved into the talpa, to the left of the church entrance. Its origin near the place where Vujica Vulićević participated in the murder of his godfather Karađorđe was interpreted as an act of repentance, which is how the temple got its name.

Wonderful place. The most beautiful in the spring when everything blooms. Within the monastery there is a museum where you can find small but a wonderful part of Serbian history.

One of most important places from Serbian cultural history. Must see.

Must to see

Beautiful place where you can rest your eyes and soul.

Wooden church unique in the world. Have to visit!

Mir 💒

Best

Ok

Extra

Manastir Pokajnica se nalazu u ataru Starog sela u blizini Velike Plane. Ovu crkvu brvnaru je podigao 1818.godine vojvoda Vujica Vulićević koji se istakao svojom hrabrošću u borbi protiv turaka.
Međutim više od njegovog herojstva se pamti zavera u kojoj je učestvovao kada je ubijen njegov kum vožd Đorde - Petrović Karađorđe. U blizini manastira u Radovanjskom Lugu se odigrao ovaj sraman čin. Smatra se da je upravo vojvoda Vujica bio taj koji je poneo odrubljenu Karađorđevu glavu, sablju, odelo, ordenje i bisage. Navodno je u bisagama bilo 4000 dukata koje je kasnije upotrebio za izgradnju ove crkve. Po predanju kada je Vujica shvatio šta je uradio odlučio je da na ovom mestu u znak pokajanja podigne crkvu brvnaru. Mislio je da na taj način može da spere krivicu sa sebe. Crkva je posvećena letnjem Svetom Nikoli i prvobitni naziv joj je bio Velikoplanska. Međutim ostala je upamćena kao Pokajnica jer joj je to ime nadenuo narod znajući šta se desilo.
Za arhitekturu crkve je zanimljivo da je cela crkva mogla da se lako rasklopi i premesti na drugo mesto ako je napadnu turski vojnici. Ikonostas je originalan i smatra se da je njegov autor poreklom grk Konstantin Zograf. U dvorištu crkve se nalazi i mali Zavičajni muzej sa starim stvarima, posuđem i nošnjama.

Velika steta sto svaki put kada odemo u Manastir delu je kao da je prazan. Nikog ne vidimo od Monaxinja da nam isprica istoriju Manastira . To je jedina mala zamerka. Sve ostalo je prelepo i nešto sto treba posetiti .

Није било никог кад смо дошли али при изласку изашла је калуђерица и откључала нам цркву да купимо свеће.

Prelep manastir koji je podignut od strane Vujice Vulevića, Karadjordjevog kuma koji ga je i izdao, davne 1818. godine. Autentična drvena arhitektura koja je izuzetno očuvana vas vraća u 19. vek, i daje utisak da ste u prošlosti. Prelep ikonostas, i stare ikone daju ovom manastiru posebnu čar.

Crkvu je podigao 1818. godine knez,vojskovođa i narodni starešina Vujica Vulićević. O tome svedoči zapis na ikoni Svetog Đorđa, kao i godina urezana u talpu, levo od ulaza u crkvu. Njen nastanak u blizini mesta na kojem je Vujica Vulićević učestvovao u ubistvusvog kuma Karađorđa tumačen je kao čin pokajanja, po čemu je hram i dobio ime.
Originalni ikonostas ostvarenje je Konstantina Zografa koji je radio u Srbiji u drugoj i trećoj deceniji 19. veka. U porti se nalazi drvena zvonara s krovom od klisa, kao i konak, verovatno iz vremena gradnje crkve sa drvenim rešetkama na prozorima.( Vikipedija)
Jako je dobro očuvana i veoma lepo održavano.
Do samog manastira sagradjena je ogromna zgradurina kojoj ovde nije mesto i remeti mir svojim uredjajima.
Srbija😔

Сређено као у бајци, уз манастир је и етно музеј.

Jako simpatičan mali manastir. Okolo lepo uredjen vrt. Neposredno ispred manastira je sagradjen veliki hotel. U svakom slučaju vredi posetiti ako ste u blizini.

Arhitektura ovog (drvenog) manastira, zbog svoje specifičnosti, privlači pažnju svakog posetioca. Treba pogledati i postavku muzeja u istom dvorištu, zbog predmeta, koji su retkost u sadašnje vreme.

Predivno, došli smo bajsevima i u bici opremi, bez problema su nas pustili da uđemo, zapalimo sveće... Ne ocenjuju ljude po odeći za razliku od nekih manastira.

Цркву је подигао 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони Светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954. када је претворена у манастир.[1]

Оригинални иконостас остварење је Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима.

Конзерваторски радови на цркви изведени су 1951. године, а на иконостасу 1987/1988. године.

Свети Тадеј Витовнички је био манастирски старешина једно време. Иларија Сретеновић била је игуманија Манастира Покајнице од 1992.г. до свог упокојења 2003.