Monastery Ždrelo

Beautiful place, very old monastery

Photo from the Drone!

Super

Wow, beautiful..

Na brdu Goljak, koje se danas zove Mali Čukar, poviše sadanjeg sela Ždrelo, na mestu s neizrecivo lepim pogledom na mlavsku ravnicu i daleko iza nje, ovaj manastir je, kako predanje kaže, podigao kralj Milutin. Na osnovu šturih i malobrojnih podataka rekli bismo da je prvo bio posvećen Svetom Nikoli, a zatim Svetim apostolima Petru i Pavlu. U kolektivnom pamćenju stanovnika okolnih sela, međutim, sačuvan je dan sabora, a sabor je održavan na Svetu Trojicu, pa se i danas misli da je to bila njegova hramovna slava.
Manastir je imao impozantne dimenzije, što ukazuje na to da je mogao biti vladarska zadužbina. Dužina mu je iznosila 20,50 a širina 7,60 metara. Docnije mu je pridodata priprata i na južnoj strani paraklis širine 4,70 metara.
Sudeći prema predanju, manastir su porušili Tatari, kao pripadnici turske vojske.
Njegov novi ktitor je radnik Sima Stefanović iz Ždrela, sada monah Grigorije.
Istorija zna da su se Tatari na ovim prostorima u većoj masi pojavili kao turski vojnici krajem 16. veka i postali poznati po~~V svojoj okrutosti i nasilničkom ponašanju prema stanovništvu. Na njih ukazuje još monah Isaija ot Kučajne (svakako iz manastira Ravanice) u svom zapisu na jevanđelju koje je 1600. godine ” za svoju dušu ” poklonio manastiru Hilandaru~~pobj. On kaže: ” Bist Akakije na Braničevu i mnogu bedu propati od Hozdih i Tatara ”. Otad pa do 1716. godine kada su ovi zastrašujući ratnici protutnjali Braničevom, idući kao turski vojnici ka Beogradu da zaustave veliku austrijsku vojsku i zajedno sa Turcima pretrpeli katastrofalan poraz, sa oko 5.000 mrtvih na bojištu, Tatari su dosta često bili prisutni na ovim prostorima. Ako su oni porušili manastir, mogli su to da učine tokom 17. i na početku 18. veka. Već 1733-1735. godine manastira nije bilo, jer ga egzarsi Maksim i Jovan ne pominju.
Ruševine manastira prvi je posetio Joakim Vujić 1826. godine i zapisao: ” To jest jedna stara, skoro do osnovanija porušena cerkva, koja se zove svjataja Trojica. Osnivatelj ove cerkve bio je sv. Milutin, kralj serpski a hram je bio sv. Petr i Pavel. U mužeskoj preprati na desno jesu jedna vrata, koja idu u jednu kapelu. Ova je kapela ravno skoro do zemlje porušena, u kojoj jesu se pogrebavali stari serpski kraljevi s njiovima famiijama. ”. Vujić je pritom pomenuo Tatare kao rušitelje ovog manastira, što je čuo od okolnog stanovništva, a kapela koju pominje u stvari je paraklis uz južni zid crkve.
Paraklis-kapela uz južni zid crkve
Kad je 38 godina docnije ruševine manastira posetio Josif Pančić sa svojim studentima zatekao je ” samo žalosne ostatke od kojih se ovde-onde održalo po~~V koje platno; na mesta ne zna se ni temelj; naokolo je bio grad (zaštitni zid) ”. Na zidovima se tada još uvek poznavao živopis – značajan podatak za određianje vremena stradanja manastira. Licejci su zapisali da su zidine manstira bile mnogo veće ” no su ih razvalili naši ljudi zidajući crkvu u srpskom selu Šetonji ”. Putovođa im je kazivao ” da su četiri neimara umrla dok se šetonjska crkva gradila zato što su nosili kamenje sa svetinje ”. To se događalo oko 1829. godine i u vreme Pančićeve posete, bilo je sigurno ljudi koji su sve to svojim očima videli i ispričali mu...

Prelepo iskustvo, preporuka za svaku saradnju.

а брду Гољак, које се данас зове Мали Чукар, повише садањег села Ждрелo, на месту с неизрециво лепим погледом на млавску равницу и далеко иза ње, овај манастир је, како предање каже, подигао краљ Милутин. На основу штурих и малобројних података рекли бисмо да је прво био посвећенСветом Николи, а затим Светим апостолима Петру и Павлу. У колективном памћењу становника околних села, међутим, сачуван је дан сабора, а сабор је одржаван на Свету Тројицу, па се и данас мисли да је то била његова храмовна слава.

Манастир је имао импозантне димензије, што указује на то да је могао бити владарска задужбина. Дужина му је износила 20,50 а ширина 7,60 метара. Доцније му је придодата припрата и на јужној страни параклис ширине 4,70 метара.

Судећи према предању, манастир су порушили Татари, као припадници турске војске.

Његов нови ктитор је радник Сима Стефановић из Ждрела, сада монах Григорије.

Једноставно прелеп манастир окруен прелепом природом!

Lep manastir na brdu Goljak Može se ići peške 2km od Ždrela. Prolazi se kroz selo, kroz ulicu Svete Petke, a onda mali uspon kroz šumu. Sveštenik ima 90 godina. Možete naići na planinare. Ima izvor vode.Zanimljivo.

Serbian Orthodox Monastery - Petrovac na Mlavi
Built by Saint Serbian King Milutin ( Stefan Urosh II)

Village Zdrelo,this monastery, as the tradition says, was erected by King Milutin. On the basis of stubborn and inferior data we would say that it is the first b oo dedicated to the Holy Nicholas, and then To the Holy Apostles Peter and Paul . In the collective memory of the inhabitants of the surrounding villages, however, the day of the council was preserved, and the council was held at the Holy Trinity, and today it is thought to be his temple glory.

Judging by the tradition, the monastery was demolished by the Tatars, as members of the Turkish army.

His new ktitor is the workman Stefan Stefanovic from Zdrel, now the monk of Grigorije.

History knows that in this region the Tatars appeared in large numbers as Turkish soldiers at the end of the 16th century and became known for their cruelty and violent behavior towards the population. On them, more monks Isaac of Bucina (certainly from the monastery of Ravanica) points to them in his epistle to the gospel which in 1600. "for his soul" was given to Hilandar monastery. He says: "The backtrack of Akaki on the Branici and a great misery fall from the Hades and the Tatars." From then until 1716, when these fearsome warriors stormed Branicev, going as Turkish soldiers to Belgrade to stop the great Austrian army and with the Turks suffered a catastrophic defeat, with about 5,000 dead on the battlefield, the Tatars were often present in these areas. If they destroyed the monastery, they could do it during the 17th and the beginning of the 18th century. Already 1733-1735. There were no monasteries, because Exarchists Maksim and Jovan did not mention him.

The ruins of the monastery first visited Joakim Vujic in 1826 and wrote: "It is an old, almost to the utterly demolished churches, called the Holy Trinity. The founder of this church was St. Milutin, the king of the Serbian, and the temple was St. Peter and Paul. In the man's shuffle to the right are one door, which goes into one chapel. This chapel is almost up to the ground, in which the old kings of the kings with their families were buried. " Vujic mentioned the Tatars as demolishers of this monastery, which he heard from the surrounding population, and the chapel that he mentions is actually a paraclis along the southern wall of the church

Селo Ждрелo, на месту с неизрециво лепим погледом на млавску равницу и далеко иза ње, овај манастир је, како предање каже, подигао краљ Милутин.
На основу штурих и малобројних података рекли бисмо да је прво био посвећен Светом Николи, а затим Светим апостолима Петру и Павлу. У колективном памћењу становника околних села, међутим, сачуван је дан сабора, а сабор је одржаван на Свету Тројицу, па се и данас мисли да је то била његова храмовна слава.Тројицу, па се и данас мисли да је то била његова храмовна слава.
Судећи према предању, манастир су порушили Татари, као припадници турске војске.
Историја зна да су се Татари на овим просторима у већој маси појавили као турски војници крајем 16. века и постали познати по својој окрутости и насилничком понашању према становништву. На њих указује joш монах Исаија от Кучајне(свакако из манастира Раванице) у свом запису на јеванђељу које је 1600. године ''за своју душу'' поклонио манастиру Хиландару. Он каже: ''Бист Акакије на Браничеву и многу беду пропати од Хоздих и Татара''. Отад па до 1716. године када су ови застрашујући ратници протутњали Браничевом, идући као турски војници ка Београду да зауставе велику аустријску војску и заједно са Турцима претрпели катастрофалан пораз, са око 5.000 мртвих на бојишту, Татари су доста често били присутни на овим просторима. Ако су они порушили манастир, могли су то да учине током 17. и на почетку 18. века. Већ 1733-1735. године манастира није било, јер га егзарси Максим и Јован не помињу.

Prelepo mesto, mirno i tiho...OBAVEZNO POSETITI!!!

Izuzetno lep manastir,ispod samog manastira tece izvorska voda.Otac Georgije i Makarije vrlo gostoljubivi i puni ljubavi za sve ljude koji dolaze da posete manastir.

Ne cenite po datim ocenama. Ko smo mi da ocenjujem Božju kuću ali ako ne unesemo ocenu ne možemo ni da damo svoje mišljenje. Posetite ovaj i još mnogo drugih manastira, bićete bogatiji

absoluter Geheimtip, die Mönche freuen sich über jeden Besuch, es kommen nicht viele Menschen an diesen versteckten Ort, bringt ihnen eine Flasche Wein oder ein Geschenk mit ! wir hatten viele gute Gespräche über alle Welt, sie können perfekt englisch oder etwas deutsch, sie sind viel weltoffener als man denkt. Grüße aus Ethiopia und Deutschland

Nа brdu Mаli Čukаr u аtаru selа Ždrelo nаlаzi se mаnаstir Svetа Trojicа. Sаgrаđen je pored izvorа lekovite vode. Premа legendi mnogi bolesnici su posle upotrebe ove vode i molitve Bogu progledаli. Ideju dа nа temeljimа nekаdаšnje crkve Svete Trojice sаzidа mаnаstir Simа Stevаnović iz Ždrelа dobijа 1955. godine. Početkom 1998. on pribаvljа sаglаsnost Regionlnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo posle arheoloških istraživanja I iskopavanja temelja ostataka crkve, počinje sа zidаnjem, а završаvа mаnаstir 2001. Crkvа je jednobrodnа grаđevinа sа jednim kubetom u vizаntijskom stilu. Premа predаnju stаri mаnаstir je podigаo krаlj Milutin krаjem trinаestog vekа ili početko četrnаestog vekа. Prvo je posvećen svetom Nikoli, zаtim svetim аpostolimа Petru i Pаvlu а ondа Svetoj Trojici. Mаnаstir su oko 1718. godine u znаk odmаzde porušili Tаtаri koji su rаtovаli zа Tursku, kаdа su pretrpeli kаtаstrofаlаn porаz od аustrijske vojske. Mаnаstir se obnаvljа а ponovo strаdа 1790 godine u okršаjimа аustrijske i turske vojske.

На брду Гољак, које се данас зове Мали Чукар, повише садањег села Ждрелo, на месту с неизрециво лепим погледом на млавску равницу и далеко иза ње, овај манастир је, како предање каже, подигао краљ Милутин. На основу штурих и малобројних података рекли бисмо да је прво био посвећенСветом Николи, а затим Светим апостолима Петру и Павлу. У колективном памћењу становника околних села, међутим, сачуван је дан сабора, а сабор је одржаван на Свету Тројицу, па се и данас мисли да је то била његова храмовна слава.

Манастир је имао импозантне димензије, што указује на то да је могао бити владарска задужбина. Дужина му је износила 20,50 а ширина 7,60 метара. Доцније му је придодата припрата и на јужној страни параклис ширине 4,70 метара.

Судећи према предању, манастир су порушили Татари, као припадници турске војске.

Његов нови ктитор је радник Сима Стефановић из Ждрела, сада монах Григорије.

Једноставно прелеп манастир окруен прелепом природом!

Manastir je polazna/dolazna tačka mnogih puteva po Homolju

Посебно место, невероватан мир и спокој влада у овом манастиру.

Задужбина краља Милутина Црква Свете Тројице

Како другачије оценити велике православне светиње него највећим оценама

Bozanatveno mesto. Lep prijem od strane iskusnika i Igumana manastira.