Dawn of the Most Holy Theotokos

Sveto srpsko mesto gde treba otići , obići i naći mir u duši i naučiti nešto o našoj istoriji!

Иконостас у цркви је ремек-дело у дуборезу. Мајстори су дошли из Македоније, из Дебра.
Првобитни иконостас је премештен , а дело је Димитрија Аврамовића .

Карађорђева црква у Тополи налази се у склопу Карађорђевог града. Црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице и припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Саграђена је као задужбина Карађорђа Петровића, по угледу на српске средњовековне владаре. Градња цркве је почела 1811. године лета Господњег и исте године су грађевински радови и завршени о чему сведочи ктиторски натпис изнад западног портала уклесан на каменој плочи. Завршни радови, патосање пода кеменом из Студенице, ентеријер, иконостас и живописи извођени су до јула 1813, што потврђује и натпис на олтарском зиду. Звона за храм која су изливена у Београдској тополивници и постављена на Карађорђевој задужбини, била су прва звона која су се слободно, после више векова робовања под Турцима, огласила у слободној Србији. Непосредно по завршетку цркве, дошло је до слома Првог српског устанка и почела је турска инвазија на Србију. Турци су тада цркву у Тополи запалили и оштетили. Изгорео је иконостас који је урадио зограф Јеремија Михаиловић, а фреске, које су углавном дело устаничког војводе Петра Николајевића Молера, грубо су изгребане и од паљевине почађавеле. Карађорђева црква је грађена од ломљеног камена, омалтерисана је и данас окречена у бело. Уз западни портал подигнута је камена спратна кула-звонара, која је истовремено и једна од четири одбрамбене куле утврђеног Карађорђевог града. Храм је једнобродан, са високим звоинком и кубетом у средини. Она никада није била цела осликана, али фреске су се делимично очувале до дан данас. Осликани су цео олтар и кубет. Црква је више пута обнављана, и чини ми се да се данас скупљају паре за настављање живописања. Ова задужбина представља један веома важан период у српској историји, који никако не смемо да заборавимо. Сви Срби би требало да посете ову светињу!

Crkvu je kao svoju zadužbinu sagradio 1811. godine Karađorđe Petrović, vođa Prvog srpskog ustanka.
Slomom ustanka, Turci su 1813. spalili crkvu. Obnovljena je već 1814.
Po tajnom povratku Karađorđa u Srbiju posle izgnanstva, ubijen je po nalogu Miloša Obrenovića 1817. godine, a njegova glava poslata je u Stambol.
Kneginja Ljubica je telo svoga kuma Karađorđa sahranila u njegovoj crkvi - zadužbini, a 1837
je i glava vođe ustanka sahranjena na isto mesto.
Tu je počivao do 1930. kada je prenet u Crkvu Svetog Đorđa na Opllencu.

Jedno prelepo iskustvo, predivno je to koliku istoriju Srbija ima i to sto je ovakvo mesto toliko sacuvano i ocuvano... Previse zanimljivih i lepih stvari koje mozete videti u Karadjordjevoj Crkvi. Svima preporucujem da izdvoje jedan vikend i obidju ovo prelepo mesto.

Карађорђева црква у Тополи налази се у склопу Карађорђевог града. Црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице и припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Саграђена је као задужбина Карађорђа Петровића, по угледу на српске средњовековне владаре

Вођа првог српског устанка, обновитељ српске државе и њен први монарх Карађорђе Петровић је по угледу на средњевековне српске владаре, подигао своју задужбину, цркву Св. Богородице у свом престоном граду Тополи. Градња цркве је почела 1811. године и исте године су грађевински радови и завршени о чему сведочи ктиторски натпис изнад западног портала уклесан на каменој плочи. Завршни радови, патосање пода кеменом из Студенице, интеријер, иконостас и живописи извођени су до јула 1813. године што потврђује и натпис на олтарском зиду. Звона за цркву изливена у београдској тополивници и постављена на Карађорђевој задужбини, била су прва звона која су се слободно, после више векова робовања под Турцима огласила у слободној Србији.
Непосредно по завршетку цркве, у лето 1813. године, почела је турска инвазија на Србију. До октобра исте године Србија је сва окупирана. Турци су тада цркву у Тополи запалили и оштетили. Изгорео је иконостас који је урадио зограф Јеремија Михаиловић, а фреске које су углавном дело устаничког војводе и изузетно храброг предводника српских јуриша Петра Николајевића Молера грубо изгребане и од паљевине почађавеле.
Народ је цркву обновио већ 1814. године, и у њој се обавља богослужење до данас. По доласку на српски престо Карађорђевог сина, кнеза Александра (владао 1842—1858), црква је поново обновљена. Кнез јој је даровао четири сребрна кандила (1843) седам црквених књига (1844) и иконостас који је урадио тада веома цењени сликар Димитрије Аврамовић (1846). После првог светског рата Аврамовићев иконостас је пренет у цркву оближњег села Горња Трешњевица, а на његово место постављен је иконостас који су у дуборезу урадили мајстори из Дебра, надалеко чувени по свом умећу. Дуборезни иконостас, маштовита рукотворина дебарских уметника, с разиграним преплетом и копијама средњовековних икона, посебно је вредан драгуљ у Карађорђевој цркви. Премда скромних размера, црква је, како је уочено, била најлепши архитектонски објекат подигнут у првим деценијама прошлог века у Србији. Да би се ово разумело, треба имати у виду да је тада, а и још коју деценију касније, саборна црква у Београду била — дрвена грађевина (црква тзв. брвнара). Карађорђева задужбинска црква је једнобродна грађевина, са основом у облику тзв. уписаног крста (блага крстаста основа). Кров је двосливни, покривен ћерамидом, над којим се уздиже витка купола, споља октогонална а изнутра полукружна. Купола је покривена храстовим дрветом (тзв. шиндра, шимла, клис). Црква делује прилично рустично, али се одликује изузетно складним пропорцијама.
У унутрашњости цркве се јасно издвајају просторне целине: на правоугаону припрату (нартекс) се надовезује средишњи простор (наос) са благим проширењима северне и јужне певнице, на које се иза иконостаса, према истоку, где се увек налази у православним црквама, складно наставља полукружни олтарски део са нишама, проскомидијом лево (северно) и ђакониконом десно (јужно). Посебно леп утисак остављају велики полукружни луци и масивни ступци у цркви.
Из докумената Карађорђеве дворске канцеларије (Деловодни протокол) сазнајемо да је 1812. и 1813. године на живопису у цркви радило више мајстора, али га је дефинитивно уобличио, давши му свој печат, Петар Николајевић Молер (1775—1816). Молер је школован сликар, познат по радовима у више манастира у предустаничком периоду, па је по томе и добио надимак "Молер", од немачког: Малер — сликар. Сажимајући традиционалне иконографске садржаје са сликарским обрасцима који су доминирали у уметности XВИИИ века на подручју Карловачке митрополије, Молер је, по оцени историчара уметности Бранка Вујовића, у живопису Карађорђеве цркве оставио своје највеће, најзрелије и најзначајније сликарско дело изузетне уметничке снаге и израза, а оно је, ван сумње, истовремено и најупечатљивије уметничко остварење, не само за време Карађорђа већ и у првим деценијама прошлог века у Србији.
У калоти куполе, што није тако често у српским црквама, насликана су, уместо Исуса Пантократора — Света Тројица (Бог Отац, Бог Син и бели голуб као симбол Св. Духа)...

Prelepo istorijsko mesto. Vredi doći i pogledati istoriju ne samo Topole već i Srbije. Jedan od najlepših duboreza u Evropi se nalazi upravo ovde.

Историческое место, важное для сербского самосознания и памяти народа.

Uz mauzolej Karađorđević nalazi se i ova crkva. ❤

Istorija moderne Srbije počinje od ovog mesta.

Od velikog istorijskog značaja vredi posetiti

Mesto koje treba posetiti.

Lepa crkva

Божанствено!

Lepota!!! 😃

Mir ❤

Место одакле васкрсава Србија

Prelepo zdanje, opustajuce👏