Српска православна црква Вазнесења Господњег

Super 😊

Године 1763. Срби премештају првобитни Храм на потезу југ- запад уз Поњавицу, за који се не зна где се налазио. Друго црквено здање било је жртва турских освајања и страдало је у пламену 1788. године за време тзв. Кочине крајине. Овом приликом српски живаљ расељен је по Срему, северном Банату и Бачкој. Место градње овог другог храма такође се не зна, као ни коме су били посвећена ова два Храма. По повратку мештана Срба 1793. почиње градња трећег по реду храма, додуше, мало здање без звоника који је дозидан 1812. године, и то на месту данашњег храма. Темељ данашњег Храма постављен је 1847. године, а израдња храма Светог Вазнесења Господњег довршена је након Мађарског рата, на Велики Четвртак, и претпоставља се да није освештан од стране Епископа јер се на Светом Антиминсу налазио потпис Епископа Мојсија Путника, (1781 – 1790) митрополита карловачког, тајног царског саветника, као и датум од 12. августа 1779. год. Једноброда базилика, у тада популарном и једино могућем барокном стилу, није живописана у складу са наредбама монархије. Године 1888. започет је иконостас који је осликао сликар из Арада Алексић, а позлату додао сликар Којић из Кикинде. Радови су завршени до Спасовдана 1890. године када је и освештан од стране игумана војловичког Јосифа Јорговића, а у име Епископа вршачког Нектарија Димитријевића (1887 – 1895). Године 1901. освештани су и подигнути на звоник крст и кугла, рад радионице Луја Те(а)уша из Новог Сада. Након уједињења 1926. године постављена су звона из ливнице Павла Ђ. Пантелића. Тадашњи број звона није познат, а данас их има четири и 2009. године су електрифицирана. Храм је више пута обнављан и дорађиван. Године 2010. израђен је генерални план реконструкције и санације свих објеката, као и порте. Парохијски дом је од изузетно културно–историјске важности и датира из најранијих дана брестовачке историје. Будући да су прва три пароха до 1897. године били староседеоци и имали своје куће, он је до 1897. године био запуштен. На месту данашњег парохијског дома налазила се Српска школа са једним учитељем, будући да је у селу била и немачка, која се налазила поред римокатоличког храма (овај римокатолички храм срушен је 1948.) Године 1923 подигнут је нови парохијски дом који је до данас више пута реновиран. У углу порте 1900. године подигнута је, вероватно на месту данашњег Светосавског дома, мала зграда која је служила за обједињенe црквене и општинске административне послове.

Темељ данашњег Храма постављен је 1847. године, а израдња храма Светог Вазнесења Господњег довршена је након Мађарског рата, на Велики Четвртак, и претпоставља се да није освештан од стране Епископа јер се на Светом Антиминсу налазио потпис Епископа Мојсија Путника, (1781 – 1790) митрополита карловачког, тајног царског саветника, као и датум од 12. августа 1779. год. Једноброда базилика, у тада популарном и једино могућем барокном стилу, није живописана у складу са наредбама монархије. Године 1888. започет је иконостас који је осликао сликар из Арада Алексић, а позлату додао сликар Којић из Кикинде. Радови су завршени до Спасовдана 1890. године када је и освештан од стране игумана војловичког Јосифа Јорговића, а у име Епископа вршачког Нектарија Димитријевића (1887 – 1895). Године 1901. освештани су и подигнути на звоник крст и кугла, рад радионице Луја Те(а)уша из Новог Сада. Након уједињења 1926. године постављена су звона из ливнице Павла Ђ. Пантелића. Тадашњи број звона није познат, а данас их има четири и 2009. године су електрифицирана. Храм је више пута обнављан и дорађиван. Године 2010. израђен је генерални план реконструкције и санације свих објеката, као и порте. Парохијски дом је од изузетно културно–историјске важности и датира из најранијих дана брестовачке историје. Будући да су прва три пароха до 1897. године били староседеоци и имали своје куће, он је до 1897. године био запуштен. На месту данашњег парохијског дома налазила се Српска школа са једним учитељем, будући да је у селу била и немачка, која се налазила поред римокатоличког храма (овај римокатолички храм срушен је 1948.) Године 1923 подигнут је нови парохијски дом који је до данас више пута реновиран. У углу порте 1900. године подигнута је, вероватно на месту данашњег Светосавског дома, мала зграда која је служила за обједињенe црквене и општинске административне послове.

Moje rodno mesto i mesto stanovanja. Crkva u Banatskom Brestovcu.

Prelep hram božiji i ikonostas unutrašnji.

Lepo mesto

Mesto izlecenja