Mara of Resava Monument

Građani Svilajnca 👨🏻👩🏻 su, naime, 1923. godine odlučili da podignu spomenik svojim sugrađanima palim u ratovima od 1912. do 1918. godine. Osnovan je odbor koji je prikupio dobrovoljne priloge u visini od oko 300.000 dinara a izrada projekta poverena je slovenačkom vajaru Ivanu Zajcu. Temelji spomenika postavljeni su 1923, a svi radovi su završeni tri godine kasnije.

Spomenik je otkriven 27. oktobra 1926. godine, na svečanosti kojoj su prisustvovali kraljev izaslanik i mnoge ugledne ličnosti.

Постоји више верзија о пореклу мита о „Мари Ресавкињи”. Легенде кажу да се после косовске трагедије 1389. године ћерка једног српског племића, Мара, заједно са мајком закалуђерила у неком од српских манастира. Постоји и прича о Мари из времена Првог српског устанка, кћери Јоксе Ресавца, једног од првих досељеника са Косова. По њима, Мара је као отресито чељаде сарађивала са ресавским кнезом Петром Јаковљевићем Ерчићем и Стеваном Синђелићем у организовању отпора према Турцима и лично учествовала у неким акцијама. Коначно, постоји и верзија да се ради о девојци која се заједно са српским војницима борила у Првом светском рату и повлачила преко Албаније.

Jolie petit palce entouré de quelque glacié délicieux

Spomenik u "strogom" centru grada.

Споменик Мари Ресавкињи, како је познат у народу, споменик је палим ратницима вароши Свилајнца у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године. Споменик се налази у Свилајнцу на малом тргу који пресеца улицу Стевана Синђелића, а народ га је прозвао по споменику – Трг Маре Ресавкиње.

Темељи споменика постављени су 1923. године, а сви радови су завршени три године касније. Споменик је откривен 27. октобра 1926. године, на свечаности којој су присуствовали краљев изасланик и многе угледне личности. Дело је вајара Ивана Зајца. За ово уметничко дело позирала је девојка из Свилајнца Зора Милосављевић, касније удата Биџић.

Споменик је био у виду „пирамиде од мермера, на чијем је врху стајала од туча фигура лепе Ресавке у народној ношњи. Ресавка је у десној руци држала лучу, а у левој ловоров венац, док су јој под ногама били постављени војнички симболи – труба и добош”.

На предњој страни постамента исписано је крупним словима: +Палим ратницима / Вароши Свилајнца / 1912–1918 / благодарно потомство.

При дну пирамиде била су урезана имена око 400 ратника из Свилајнца, међу њима и имена оснивача „Политике” Владислава и Дарка Рибникара, који су такође отуда родом. На угловима пирамиде налазиле су се слике многих ратника, а при дну су урезана имена чланова одбора који су подигли споменик.

Постоји више верзија о пореклу мита о „Мари Ресавкињи”. Легенде кажу да се после косовске трагедије 1389. године ћерка једног српског племића, Мара, заједно са мајком закалуђерила у неком од српских манастира. Постоји и прича о Мари из времена Првог српског устанка, кћери Јоксе Ресавца, једног од првих досељеника са Косова. По њима, Мара је као отресито чељаде сарађивала са ресавским кнезом Петром Јаковљевићем Ерчићем и Стеваном Синђелићем у организовању отпора према Турцима и лично учествовала у неким акцијама. Коначно, постоји и верзија да се ради о девојци која се заједно са српским војницима борила у Првом светском рату и повлачила преко Албаније.