Eparhija Šabačka

Епархија шабачка се граничи са епархијама Зворничко-тузланском, Сремском, Београдско-карловачком, Шумадијском, Ваљевском и Жичком.
Свети архијерејски сабор СПЦ је на пролећном заседању у мају 2006. донео одлуку да се Шабачко-ваљевска епархија подели на две епархије: Шабачку са центром у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Дотадашњи епископ шабачко-ваљевски господин Лаврентије Трифуновић постао је шабачки епископ
После склапања Београдског мира 1739. дошло је до спајања две епархије, једна од њих је била у саставу Аустрије и имала седиште у Ваљеву (Ваљевска епархија), а друга је била у саставу Турске са седиштем у Ужицу (Ужичка епархија). Тако је настала једна велика Ужичко-ваљевска епархија са седиштем у Ваљеву. Овакво стање је потрајало до 1831. када је успостављена ново устројство у српској цркви и поменута епархија подељена на три дела. Крајем 18. века је седиште епархије измештено из Ваљева у Шабац, па се првим шабачким епископом сматра Грк Данило I.
Када је 1831. српска црква добила право да сама поставља Србе епископе уместо дотадашњих Грка, дотадашња велика Ужичко-ваљевско-зворничка епархија подељена је на три епархије: на Ужичку, са седиштем у Чачку (касније названу Жичка епархија), на Ваљевску, која је прозвана Шабачком, пошто је седиште епископа коначно премештено у Шабац, и на Зворничку, чија је област остала под Турцима и добила посебног епископа (данашња Епархија зворничко-тузланска).
Једно време (1886-1898.) епархија је била укинута и припојена Београдској митрополији. По уставу СПЦ из 1947. епархија је носила назив Шабачко-ваљевска и има седиште у Шапцу до 2006. године.
Године 2006. Шабачко-ваљевска епархија је престала да постоји и подељена на две нове епархије: Шабачку и Ваљевску. Последњи епархијски архијереј епархије био је епископ Лаврентије Трифуновић, који је по њеној деоби постао епископ шабачки.
Епархија је 2016. године установила књижевну награду „Николај Велимировић”. Њен први добитник је Матија Бећковић, а награда је уручена у мају 2017. године...

Zgradu, u ulici Karađorđeva br. 13 je podigao za svoje potrebe poznati šabački trgovac Đoka Arambašić krajem 19. veka. Zajedno sa Krsmanovića kućom bila je dominantna u ovom delu grada, nekada poznatom kao Velika pijaca. U prvom svetskom ratu je doživela stravično stradanje. U prizemnom delu, levo i desno od centralnog ulaza je po jedan lokal namenjen trgovini. Takva namena je zadržana i posle Drugog svetskog rata.

U novije vreme zgrada je pripala Šabačkoj eparhiji. Reprezentativna spratna građevina sazidana je u neorenesansnom stilu. Ima veliki timpanon iznad široko shvaćenog rizalita koji dominira centralnim delom zdanja i na kome se ističe konzolno postavljen balkon sa ogradom od balustera. Natprozorni timpanoni, kao i centralni, ukrašeni su dekorativnom plastikom floralne inspiracije i inicijalima “Đ.A.”, izvedenim u štuku. Iznad timpanona, u vrhu atike, postavljene su dve slobodne alegorijske skulpture zanata. Zgrada je skoro u celosti sačuvala prvobitni izgled, uglavnom spratnog dela.

Седиште епископије Шабачке, као и резиденција Његовог Преосвештенства, епископа Шабачког, Господина Лаврентија.

Предиван град
Прелепа црква

Lepo uredjena porta i dečije igraliste